Тренинг за новинаре о етичком извештавању о трговини људима заснованом на чињеницама

14 април 2022 88

У оквиру пројекта „Превенција и борба против трговине људима у Србији“ који је део заједничког програма Европске уније и Савета Европе „Хоризонтал Фацилитy

за Западни Балкан и Турску 2019-2022“, Савет Европе је организовао тренинг за представнике/це медија и новинаре/ке у Србији о етичком извештавању о трговини људима заснованом на чињеницама у понедељак, 11. Априла 2022. Године у хотелу “Зира” у Београду. Тренингу су присуствовали И представници Црвеног крста Смедерево, који се баве информисањем. Мирјана Мајсторовић, национална координаторка пројекта “Превенција борбе против трговине људима у Србији” поздравила је учеснике И представила програм рада. Овај пројекат је подржан од стране Европске уније, а Савет Европе га спроводи у сарадњи са партнерима од 2016. Године. Сада смо у другој фази пројекта, који обухвата различите компоненте када је у питању борба против трговине људима у смислу борбе против радне И сексуалне експлоатације, информисања јавности о овом проблему. Јелена Хрњак, новинарка и активисткиња Невладине организације „Атина“ говорила је о проактивној улози новинара у разумевању контекста трговине људима, односно, шта значи овај феномен, зашто се догађа, ко су починиоци, а ко жртве, какви су главни трендови и статистике, о учешћу новинара у процесу идентификације жртава, упућивању помоћи, судским поступцима и друго. Она је говорила и о комуникацији са жртвама трговине људима, адекватној терминологији коју треба употребљавати када се извештава о трговини људима, како избећи најчешће грешке у извештавању о трговини људима, а кроз интерактиван групни рад извршена је реконструкција стереотипа и предрасуда. Јелена Стојановић, заменица Заштитника грађана говорила је о улози Заштитника грађана као националног известиоца за праћење спровођења националних политика у области борбе против трговине људима и сарадњи са медијима. Мадис Ваинома из Међународног центра за развој миграционих политика говорио је о Смерницама и уређивачким стратегијама за медије у борби против трговине људима. На самом крају новинари су информисани на који начин могу да се пријаве на позив који ће Савет Европе расписати у другој половини априла за предлоге пројеката за микро грантове, који је намењен новинарима за етичко извештавање о трговини људима заснованом на чињеницама. Из богатог материјала издвојили смо само неке делове о извештавању о трговини људима заснованом на чињеницама. С.С.

Медији као незаобилазан део превенције и заштите жртава трговине људима

Представници/е медија имају важну улогу у превенцији и заштити жртава трговине људима и њен су незаобилазни део. У пракси памтимо случајеве када су медији били ти који су помогли откривање ситуација/случајева трговине људима али и када су спречили да особа/е постану жртве овог кривичног дела. Међутим, видљив је тренд у медијима, да се о самој ситуацији трговине људима, починиоцима као и жртвама не извештава објективно, већ на сензационалистички начин. Медији имају повећану одговорност да ширењем свести грађана о овом проблему у исто време не доведу у опасност особу која је имала искуство трговине људима и угрозе њену безбедност, ставе додатну стигму на њу и учине је још рањивијом.

Извештавање о феномену трговине људима које се своди искључиво на извештавање о појединачним случајевима и то уз нужно учешће саме жртве је неадекватно. Треба имати на уму да област трговине људима обухвата и активности превенције (утицај на узроке, као што су: сиромаштво, вишеструка маргинализација итд.), свеобухватне интеграције жртава и кривично-правног прогона починилаца кривичног дела, те да се извештавањем о овим аспектима постиже циљни резултат-подизање друштвене свести о значају феномена, те пружања солидарне подршке особама које су у нашем друштву вишеструко маргинализоване. Осим тога, разговори са жртвама често доводе до секундарне виктимизације и отежавају рад на програмима помоћи и подршке, а могу довести и до ревиктимизације жртве. Требало би избегавати уобичајна, стереотипна објашњења за трговину људима и свођења исте искључиво на сексуалну експлоатацију, те коришћење флоскула “свима може да се деси”, с обзиром на то да су узроци трговине најчешће већ постојећа маргинализација, дискриминација, насиље, сиромаштво и слично.

Како (не)треба извештавати о трговини људима

За понашање трговца људима не постоји оправдање и искључива одговорност лежи у особи која је починила ово кривично дело. Извештавати о томе на начин да је “жртва сама допринела или изазвала трговца људима” погрешан и оправдава поступке починитеља. Такође, глорификације самог починиоца као и сакривање његовог идентитета а потенцирање на откривању идентитета жртве не требају бити предмет извештавања о овом проблему. Чување идентитета жртве трговине људима окосница је бављења овом тематиком и из тога разлога није довољно да се приликом извештавања о томе шта се догодило у ситуацији трговине, само изоставе име и презиме особе која је жртва овог кривичног дела а да се оставе све друге појединости које такође могу лако довести до откривања идентитета те особе (узраст, локална заједница у којој се догодила експлоатација, где је кренула када је врбована, од кога је врбована и слично). Подсећамо, објављивање идентитета детета жртве забрањено је законом.

За подизање свести грађанства о проблему трговине људима врло је важна употреба одговарајућих термина и са тим у вези јако је важно знати да поједини термини (попут оног “бело робље”, „дечија проституција“) јесу сексистички, погрешни и неприхватљиви када говоримо о превенцији овог проблема у 21. веку. Употреба погрешне терминологије онемогућава постизање ефекта промене односа друштва према насиљу, што би требало да буде наш циљ. Узимајући у обзир различите облике експлоатације које наш закон познаје, трговина људима (посебно децом) ради “склапања брака је кривично дело” и не сме бити тумачено у светлу претпостављене традиције одређене групе становника. Образлагање кривичног дела “традицијом” и “обичајним правом” додатно поспешује предрасуде према неким групама становништва и отежава адекватно реаговање система превенције, заштите и кривичног гоњења. Трговина људима је кажњива законом због чега је нужно истаћи казне које су за дело трговине људима изречене, односно запрећене. Такође, важно је и преиспитивати рад службених органа и њихову одговорност у овој области, а тиме вршити притисак на институције и организације у циљу успостављања ефикасног и делотворног система превенције трговине људима и заштите жртава.

Трговина људима је проблем свих нас и тиче се свих нас. С тим у вези, улога медија је кључна у разбијању предрасуда да је она проблем самих жртава као и да је насиље приватна ствар.

МЕХАНИЗМИ ДРУШТВЕНОГ ИСКЉУЧИВАЊА ПРИПАДНИКА И ПРИПАДНИЦА МАРГИНАЛИЗОВАНИХ И ОСЕТЉИВИХ ГРУПА

ЕТИКЕТИРАЊЕ - посматрање особе искључиво кроз једну категорију коју јој намећемо (на пример, називати особу која је жртва трговине људима проблематичном; или проститутком; или лоповом;  и сл.)

  • СОЦИЈАЛНА ДИСТАНЦА – избегавање/ограничавање контакта са особом и/или групом (на пример, противљење породице и пријатеља забављању младића са девојком која је била жртва трговине људима ради сексуалне експлоатације)
  • ДИСКРИМИНАЦИЈА - угрожавање права одређене особе или групе људи (на пример, избегавање послодавца да запосли особу која је била жртва трговине људима)
  • МЕХАНИЗАМ ОКРИВИ ОКРИВЉЕНОГ - разлог насиља се смешта у саму особу и/или групу која је њему изложена (на пример, став да је девојка постала жртвом трговине због тога што је желела да на лак начин заради новац и нема морала, те уколико доживи насиље у тим односима - сама је за то крива, то је и заслужила
  • САМООСТВАРУЈУЋА ПРОРОЧАНСТВА - дуготрајно друштвено насиље доводи до тога да особа / група својим понашањем потврди негативна очекивања средине (на пример, дете се при повратку у породицу након изласка из ситуације трговине, константно среће са етикетирањем и одбацивањем чланова - пребацују јој да је проблематична, да је проститутка, склањају своје ствари од њених да их „не зарази“, и сл. Након неког времена, дете одлази од куће, и поново улази у ланац трговине. Породица тада само потврди своје виђење детета као проблематичног, не видећи емотивно насиље којем је у породици било изложено као разлог бежања од куће и даљих избора детета
  • ИНТЕРНАЛИЗОВАНА ОПРЕСИЈА - процес у којем особа/група која је дуго изложена различитим облицима друштвеног насиља, почиње себе да види на исти начин на који је види особа/група која врши насиље (на пример, правдање од стране жртви насиља које се над њима дешава)

 

  • Photo 1, media training 11 April 2022
  • Photo 2, media training, 11 April 2022

Претрага вести