Акција ДДК, Спортска хала Смедерево, Децембар 2022.

07 децембар 2022
Акција ДДК, Спортска хала Смедерево,
од 9h-15h
Чекамо Вас....
 
dec2022 ddk

5. децембар - Међународни дан волонтера

05 децембар 2022
 
Црвени крст Смедерево и ове године обележава 5. децембар - Међународни дан волонтера, под слоганом „Буди хуман – снага човечности (моћ доброте)“, те се посебна пажња поклања волонтерима који делују у својим локалним заједницама. Управо је њихов допринос оно што те заједнице чини отпорнијим на ризике, као што су природне катастрофе, економске, политичке и здравствене кризе.
Као највећа и најстарија волонтерска организација у земљи Црвени крст Србије подсећа да су волонтери незаменљив ресурс сваког друштва које тежи развоју и да је њихов учинак вишеструк. Волонтирање осим што решава проблеме угрожених категoрија становништва, оно и изграђује личност оних који волонтирају и помаже друштву да се упути у хуманијем смеру развоја и солидарности. Волонтерски рад у оквиру Црвеног крста Србије представља свесно поклањање времена, вештина, знања и енергије за добробит других људи и заједнице без материјалне надокнаде. Волонтери могу бити особе из свих друштвених група, свих узраста и имовинских стања, а активности на којима се ангажују такође варирају од учествовања у периодичним акцијама до сталних програма. Волонтирање оснажује појединца и повећава самопоуздање, сузбија депресију и помаже вам да останете физички активни. Волонтери омогућавају да они који имају отежане животне околности постану равноправни чланови друштва, а кроз своје ангажовање штите рањиве угрожене групе од економске, друштвене и политичке маргинализације. Како владе широм света, заједно са цивилним сектором и локалним заједницама раде на томе да ублаже ефекте сиромаштва и унапреде здравље и образовни ниво становништва, волонтирање се показује као ефикасан елемент ових напора. Волонтери раде на унапређењу своје заједнице и истовремено кроз рад, бригу и учење мењају своје животе и животе својих суграђана.
Црвени крст Србије укључује у свој рад 60.000 волонтера. Од тог броја 60 одсто чине млади волонтери, 20 одсто је старијих, а 20 одсто је средњих година који чине радно способно становништво.
Промовисање волонтирања је посебно значајно у заједницама које су економски мање развијене, у руралним и удаљеним крајевима где је најдрагоценији ресурс који заједница има на располагању управо солидарност њених чланова, снажан осећај заједништва и јединственог искуства и мотивације. У многим од оваквих заједница волонтирање се не доживљава као посебна активност, већ као природан део односа у заједници које су утемељене на осећају солидарности и припадању истој групи. Овакве заједнице, утемељене на поверењу и усађеном осећају солидарности су отпорније и на све врсте криза.
Глобални извештај о волонтирању Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца подсећа да волонтирање није ни универзални лек нити једноставна активност која се одвија сама од себе. Волонтерски доприноси заједницама морају бити препознати као део сложених социјалних, политичких, културних и економских процеса који су међусобно повезани и не само да мењају једни друге већ и снажно утичу на то ко су активни волонтери, шта је њихова мотивација да волонтирају, али и на који начин могу да се ангажују у кризним ситуацијама и шта њихов рад може да постигне. Како владе широм света, заједно са цивилним сектором и локалним заједницама раде на томе да ублаже ефекте сиромаштва и унапреде здравље и образовни ниво становништва, волонтирање се показује као ефикасан елемент ових напора.
Према подацима Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца на глобалном нивоу у различитим програмима учестује преко 12,5 милона волонтера Црвеног крста/Црвеног полумесеца.Као и у Републици Србији и у другим земљама на свету више од половине волонтера чине млади чланови друштва.
Током пандемије која је погодила цео свет у протеклом периоду, одговорност волонтера према заједници показала се као једини успешни метод превазилажења ове здравствене кризе.Волонтери Црвеног крста и запослени Црвеног крста Србије су у пандемији показали велику хуманост, знање и пожртвовање остваривши преко 700.000 часова добровољног рада, прешавши преко 1,100.000 км пружајући помоћ, подржавши процес имунизације за преко милион грађана наше Републике.

Међународни дан особа са инвалидитетом - 3. децембар

03 децембар 2022
Међународни дан особа са инвалидитетом - 3. децембар, од свог оснивања 1945. године, Уједињене нације (УН) истичу своју посвећеност и позивају на стварање инклузивних, приступачних и одрживих друштава и заједница - нарочито усвајањем Универзалне декларације о људским правима 1948. године. Током времена , УН су свој фокус усредсредиле на промовисање добробити за људе који живе са инвалидитетом, а 1992. године затражиле су да се 3. децембра сваке године обележи Међународни дан особа са инвалидитетом.
Тај датум није власништво УН-а, припада свима: људима, организацијама, агенцијама, добротворним организацијама- сви они имају виталну улогу у идентификовању и решавању дискриминације, маргинализације, искључења и неприступачности са којом се суочавају многи људи који живе са инвалидитетом.
Међународни дан особа са инвалидитетом је само један дан у међународном календару, али симболизује акције које би требало предузимати свакодневно како би се створиле заједнице које су разнолике и прихватљиве за све људе.
Обележава се сваке године 3. децембра са циљем да се промовише пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом.
Једна милијарда људи, или 15% светске популације, има неки облик инвалидитета. Преваленција је већа у земљама у развоју, где особе са инвалидитетом чешће имају нижи степен образовања, лошије здравствене исходе, нижи ниво запослености и веће стопе сиромаштва.
Пандемија COVID-19 дубоко је погодила заједнице широм света, посебно осетљиве групе. Како пандемија COVID-19 и даље има широко распрострањене ефекте, поставља се једно питање: како се можемо позабавити дуготрајним системским неједнакостима које су сада још видљивије?
Одељење за економске и социјалне проблеме особа са инвалидитетом Уједињених нација позива да се 3. децембар 2020. године, Међународни дан особа са инвалидитетом, обележи широм света са темом „Изградити бољи свет после ковида- инклузиван, приступачан и одржив за све особе“ и обележаваће се од 30. новембра до 4. децембра, укључујући 13. Конференцију држава потписница Конвенције о правима особа са инвалидитетом.
Водећа порука ове године гласи: „Нису све инвалидности видљиве“, са фокусом на разумевање инвалидитета који нису одмах уочљиви, као што су менталне болести, хронични бол или умор, оштећење вида или слуха, итд.
Од једне милијарде људи у свету који живе са неким инвалидитетом, процењује се да 450 милиона живи са менталним или неуролошким болестима а две трећине ове популације неће потражити стручну медицинску помоћ, углавном због стигме, дискриминације и занемаривања.
Процењује се да 69 милиона особа сваке године широм света претрпи трауматске повреде мозга, док је једно од 160 деце идентификовано у спектру аутизма.
Ово су само неки примери милиона људи који тренутно живе са инвалидитетом који није одмах уочљив, и подсетник на важност уклањања баријера за све људе који живе са инвалидитетом, и видљивим и невидљивим.
Током пандемије, изолација, прекид комуникације, ремећење рутинских поступака и смањена доступност услуга, здравствених и осталих, у великој мери утичу на живот и ментално благостање особа са инвалидитетом.
На овај дан се подржава:
Препознавање и вредновање разноликости заједнице, неговање улоге коју сви имамо, без обзира на наше способности;
Разумевање и учење из искустава људи који живе са инвалидитетом;
Акција сви људи, организације, агенције и добротворне организације не само да показују подршку Међународном дану особа са инвалидитетом, већ се и посвећују мисији да ће створити свет који карактеришу једнака људска права.
Ово је Дан за оптимизам - окренути се будућности и стварању света у коме човека не карактеришу његове инвалидности, већ његове способности!
Светска здравствена организација (СЗО) се такође придружује партнерима у обележавању 3. децембра, Међународног дана особа са инвалидитетом – “Дана за све". Упркос чињеници да инвалидност представља стање организма и да ће готово сви људи у неком тренутку свог живота имати привремено или трајно анатомско или функционално оштећење на нивоу органа или делова тела , мало земаља има успостављене одговарајуће механизме да у потпуности одговоре на потребе особа са инвалидитетом.
Међутим, нису све особе са инвалидитетом подједнако угрожене. Квалитет живота ових особа умногоме зависи од контекста у којем живе и од тога да ли имају обезбеђен приступ услугама здравствене заштите, образовању и запослењу.
Незадовољене потребе за здравственом заштитом-резултати истраживања у свету
Особе са инвалидитетом чешће траже услуге здравствене заштите, али их у мањој мери остварују. На пример, истраживање међу особама са озбиљним менталним поремећајима показало је да између 35% и 50% њих у развијеним земљама и између 76% и 85% у земљама у развоју, није добило третман током године пре истраживања.
Активности промоције здравља и превенције су недовољно усмерене ка особама са инвалидитетом. На пример, жене са инвалидитетом ређе обављају превентивни преглед у циљу раног откривања рака дојке и рака грлића материце у односу на жене без инвалидитета. Особама са интелектуалним оштећењима се ређе проверава телесна тежина. Адолесценти и одрасли са инвалидитетом су чешће искључени из програма сексуалног образовања.
Такође, особе са инвалидитетом могу искусити већу рањивост у случају појаве пратећих стања (уринарна инфекција, бол, остеопороза), коморбидитета (дијабетес), превременог старења, уколико имају ризично понашање по здравље (пушење, физичка неактивност). У овој популацији се бележе веће стопе превремене смртности. Нпр. истраживање спроведено у Великој Британији открило је да су људи са поремећајима менталног здравља и интелектуалним оштећењима имали краћи животни век.
Приступачност здравствених услуга и превоза су два главна разлога због којих особе са инвалидитетом не добијају потребну здравствену заштиту у земљама са ниским приходима.
Ограничена доступност услуга
Недостатак одговарајућих услуга за особе са инвалидитетом представља значајну препреку здравственој заштити.
Физичке баријере
Неуједначен приступ зградама (болнице, домови здравља), неприступачна медицинска опрема, лоша сигнализација, уски улази, унутрашње степенице, неадекватни простори за тоалет и неприступачна паркинг места стварају препреке у здравственим установама. На пример, жене са потешкоћама у кретању често нису у могућности да приступе скринингу рака дојке и грлића материце јер столови за преглед нису прилагодљиви по висини, а мамографска опрема је прилагођена женама које могу да стоје.
Неадекватне вештине и знање здравствених радника
Подаци истраживања у свету показују да је више него двоструко вероватније да ће особе са инвалидитетом изјавити да су вештине пружалаца здравствених услуга неадекватне за задовољење њихових потреба, четири пута већа вероватноћa да неадекватно поступају према њима и скоро три пута већа вероватноћа да им неће бити пружена услуга.
Решавање препрека за здравствену заштиту особа са инвалидитетом
Владе земаља могу побољшати здравствене исходе за особе са инвалидитетом побољшавајући приступ квалитетним, здравственим услугама, уз најбоље коришћење расположивих ресурса.
Пружање услуга
Обезбедити широк спектар прилагођавања како би се олакшао приступ здравственим услугама. На пример, промена физичког распореда клиника како би се обезбедио приступ особама са потешкоћама у кретању или саопштавање здравствених информација у приступачним форматима као што је Брајева азбука за слабовиде особе.
Оснажити људе са инвалидитетом да максимално побољшају своје здравље путем пружања информација, обуке и вршњачке подршке.
Промовисати рехабилитацију у заједници како би се особама са инвалидитетом олакшао приступ постојећим услугама.
Утврдити групе којима су потребни алтернативни модели пружања услуга.
Људски ресурси
Интегрисати образовање о инвалидитету у основно и континуирано образовање за све здравствене раднике.
Обучити раднике у заједници тако да могу имати улогу у превентивним здравственим услугама.

1. децембар – Светски дан борбе против HIV/AIDS-a

01 децембар 2022
Поводом Светског AIDS дана, 1. децембра, UNAIDS позива да размотримо неједнакости које коче напредак у окончању пандемије AIDS-а. Слоган овогодишње кампање – „Изједначимо” је позив да заједничким деловањем омогућимо решавање неједнакости и помогнемо у окончању ове пандемије, са циљем да се до 2030. године оконча AIDS као глобална претња по здравље.
Повећана рањивост на HIV често је повезана са правним и социјалним факторима, са изложеношћу ризичним ситуацијама и ствара препреке за приступ ефикасним и квалитетним услугама превенције, тестирања и лечења HIV инфекције.
Епидемиолошка ситуација у свету и Европи
Пандемија узрокована HIV-ом је и даље главни јавноздравствени глобални изазов, која је до краја 2021. године преме проценама UNAIDS-a однела више од 40 милиона живота, док је више од 84 милиона људи било инфицирано HIV-ом. Процењено је да је на крају 2021. године 38,4 милиона људи живело са HIV-ом. Исте године 650.000 људи у свету је умрло од узрока повезаних са HIV инфекцијом (52% мање него 2010. године када је умрло 1,4 милиона), док је 1,5 милиона људи новоинфицирано HIV-ом у 2021. години, што је редукција за 32% у односу на 2,2 милиона у 2010. години. Међу децом регистрована је редукција нових HIV инфекција за 50% у поређењу са 2010. годином (160.000 према 320.000).
Међутим, са све већим приступом ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних HIV-ом, укључујући и превенцију и лечење инфекција које се јављају услед нарушеног имунолошког система, HIV инфекција је постала хронично здравствено стање које омогућава људима који живе са HIV-ом да воде дуг и продуктиван живот. У циљу елиминације HIV инфекције као јавноздравственог проблема потребно је да, у свакој земљи до 2025. године, 95% свих особа инфицираних HIV-ом буде дијагностиковано, затим да 95% дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом буде на лечењу антиретровирусним лековима (АРТ) и да 95% особа на лечењу има немерљиву количину вируса у крви. У 2021. години ови показатељи су били 85% – 88% – 92% на глобалном нивоу. У односу на укупан број особа које живе с HIV-ом у свету (38,4 милиона) крајем 2021. године 85% је било дијагностиковано (5,9 милиона особа није знало да је инфицирано HIV-ом), 75% је било на АРТ, док је 68% имало успешну контролу вируса без ризика да заразе друге особе.
У складу са препорукама СЗО од 2016. године АРТ треба започети чим се HIV инфекција дијагностикује, најбоље у раном стадијуму, да би ефекти терапије били не само добробит за особе инфициране HIV-ом, већ и да би се редуковао пренос HIV-а на друге особе. У 2021. години 76% одраслих и 52% деце која живе са HIV-ом у свету је примало доживотну антиретровирусну терапију (28,7 милиона особа са дијагностикованом HIV инфекцијом свих узраста тј. скоро четири пута више у односу на 7,8 милиона у 2010. години). Велика већина (81%) трудница и дојиља које живе са HIV-ом је била на АРТ током 2021, која не само да штити њихово здравље, већ обезбеђује и спречавање преноса HIV-а на њихове бебе.
Ризик од инфицирања HIV-ом је 35 пута већи међу особама које инјектирају дроге, 30 пута је већи за жене које се баве сексуалним радом, 28 пута је већи међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима и 14 пута је већи за трансродне особе у односу на општу популацију. Кључне популационе групе и њихови сексуални партнери чинили су 70% свих нових HIV инфекција широм света у 2021. години.
Према проценама UNAIDS-а у региону Европе и северне Америке је 4,1 милиона особа живело са HIV-ом крајем 2021, док је било 223.000 нових HIV инфекција и 57.000 умрлих од AIDS-а у 2021. години. Процењује се да од 2,6 милиона особа које живе са HIV-ом у региону Европе крајем 2020. свака пета особа није знала да је инфицирана овим вирусом. Свака друга особа инфицирана HIV-ом у Европи дијагностикована је у касној фази инфекције, када је имунолошки систем већ значајно оштећен. Ово је показатељ да је потребно унапредити стратегије тестирања у циљу раног дијагностиковања HIV инфекције. Рано дијагностиковање је важно јер омогућава људима да раније започну лечење HIV инфекције, што заузврат повећава њихове шансе за дуг и продуктиван живот и спречава даљи пренос на друге особе.
Епидемиолошка ситуација у Србији
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 27. новембром 2022. године, у Републици Србији су регистроване 4524 особе инфициране HIV-ом, од којих су 2152 особе оболеле од AIDS-а, док су 1192 особе инфициране HIV-ом умрле од AIDS-а, а још 144 особе инфициране HIV-ом су умрле од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. У периоду јануар–новембар 2022. године дијагностиковане су и пријављене 152 особе инфициране HIV-ом, што је за четвртину више него у истом периоду прошле године (120 особа), али је за 13% мање у поређењу са истим периодом 2019. године (175 особа). Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (98% свих случајева регистрованих током 2022. године с познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, како међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом (86%) тако и међу оболелима (73%). Међу пријављеним дијагностикованим HIV позитивним особама у периоду јануар–новембар 2022. године било је 18 пута више мушкараца у односу на жене (преузмите најновије епидемиолошке податке).
Највећи број дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20–49 година (87% у 2021. години). Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима HIV инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 27% у 2021. години у односу на 22% у 2002. години).
У односу на период 1985–1992. године када је 60–90% свих новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације инјектирајућих корисника дрога, од 2008. године тај удео је испод 10% (у 2021. години регистрована су три случаја HIV инфекције међу ИКД). С друге стране, почев од 2012. године већина новодијагностикованих особа у нашој земљи је инфицирана HIV-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), преко 90%. Под највећим ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до преко 4/5 свих новооткривених особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године).
У периоду 2005–2021. године регистровано је 16 деце млађе од 14 година којима су HIV пренеле мајке које нису знале да су инфициране HIV-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28 случајева. У 2017, 2018. и 2020. години није регистрован ниједан случај преноса HIV инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја, а у 2021. један случај. У периоду 2005–2021. године рођено је више од четрдесеторо здраве деце од мајки са дијагностикованом HIV инфекцијом које су биле на стратешки препознатом програму превенције преноса HIV-а са мајке на дете.
Према званично доступним подацима у Србији је крајем 2021. године живело 3045 особа којима је дијагностикована HIV инфекција, а процењује се да у нашој земљи 550 особа није знало да је инфицирано HIV-ом.
Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних да се донесе одлука да ли је прави тренутак за тестирање, али и да се препозна ствaрни ризик тј. ризично понашање које је особа практиковала или које и даље упражњава и да идентификује личне могућности за спречавање инфицирања HIV-ом у будућности.
С друге стране, HIV позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а.
Велика захвалност нашим сарадницима и волонтерима медицинско-фармацеутске школе "Света Петка". Посебну захвалност дугујемо директору Спасић Дејану на помоћи, разумевању и подршци.
 
  • 312921277_509962154496373_3296993604125651356_n
  • 316944566_509961901163065_20849255186613525_n
  • 316960432_509961821163073_8489669523955018997_n (1)
  • 316965001_509962201163035_514496458507961838_n
  • 317068989_509962157829706_3082006427665898122_n
  • 317071872_509961847829737_4234816157768231410_n
  • 317076320_509962131163042_4043826619921403414_n
  • 317090660_509962637829658_7309709193135909120_n
  • 317091538_509961811163074_7563508709478062074_n
  • 317092584_509962397829682_3220129083210288416_n
  • 317093665_509961814496407_5073287960141119175_n
  • 317097268_509961827829739_828183890258235169_n
  • 317334561_509962214496367_612197248608207044_n
  • 317357093_509961881163067_7941239136996945771_n
  • 317389628_509962491163006_4637953979754244289_n
  • 317423772_509962094496379_3937361952350222512_n
  • 317426694_509962481163007_4643502863393740475_n
  • 317427692_509962104496378_374241736788342323_n
  • 317439432_509961907829731_4418893872033580627_n
  • 317470709_509962541163001_3130737923268093332_n
  • 317479374_509962441163011_4503639176622643518_n
  • 317507631_509962217829700_3392403930441171365_n
  • 317538972_509962511163004_3929008475427542991_n
  • 317610024_509962484496340_2200364945612355114_n
  • 317615991_509961851163070_8165438847008184991_n
  • 317626131_509961904496398_4514236166599298394_n
  • 317633275_509962351163020_2645751351633116881_n
  • 317692000_509962087829713_1821882115897333763_n
  • 317736692_509962057829716_1375382197233340958_n
  • 317843993_509962384496350_1840021609782335153_n
  • 317859133_509962381163017_1396194279077201593_n

Црвени крст Смедерево помогао удружењу "Коло српских сестара Смедерево"

28 новембар 2022

Црвени крст Смедерево помогао је удружењу "Коло српских сестара Смедерево" да реализује посету дому за децу и лица ометена у развоју "Др Никола Шуменковић - Стамница" где су чланице удружења уручиле помоћ корисницима дома.

  • 315443950_508120071347248_8455447770726776130_n
  • 316317534_508120098013912_5762305978193677828_n
  • 316418093_508119754680613_4666238585914341153_n
  • 316673068_508120028013919_3517884297646379438_n
  • 317479167_508119801347275_8668250167895848625_n

МАЛА ДЕЛА СУ ВЕЛИКА СТВАР – ДОНИРАЈТЕ У ЛИДЛУ

23 новембар 2022

Трећу годину заредом, компанија Лидл Србија у сарадњи са Црвеним крстом Србије спроводи акцију „Мала дела су велика ствар“, у оквиру које ће сви потрошачи у 65 Лидл продавница моћи да донирају препоручене и обележене намирнице које недостају корисницама услуга Црвеног крста Србије. Додатно, Лидл ће донирати и опрему у вредности од 10.000 евра за потребе Програма народних кухиња Црвеног крста Србије.
„Претходне године, сви заједно донирали смо више од 40 хиљада намирница корисницима услуга Црвеног крста Србије. У сусрет месецу даривања, позивамо потрошаче да и ове године несебично дају свој допринос и да помогнемо још већем броју наших суграђана“, изјавила је Мартина Петровић, руководилац Корпоративних комуникација Лидл Србија.
Потрошачи ће у распону од три недеље – од 21. новембра до 11. децембра – након куповине означених производа попут основних намирница и производа за кућну и личну хигијену, пиринча, тестенине, конзерве воћа и поврћа и других у било којој од Лидл продавница и њиховог одлагања у посебном делу иза каса, директно помагати социјално најугроженије слојеве становништва.
„Захваљујемо се компанији Лидл на иницијативи и прилици да још једном заједнички организујемо ову значајну акцију солидарности. Посебну захвалност дугујемо грађанима који ће се укључити у акцију куповином неког од препоручених производа, јер сви заједно чинимо да се олакшају животи најрањивијих међу нама, онима које често нису у могућности да подмире ни основне потребе исхране и одржавања личне хигијене“, Проф др Драган Радовановић, Председник Црвеног крста Србије.
Локалне организације Црвеног крста ће у договору са представницима Лидла, преузимати сакупљене производе из свих 65 продавница и доставити их крајњим корисницима након завршетка акције. Ова пракса је прошле године резултовала са чак 25 тона прикупљених намирница које су помогле преко 11 хиљада појединаца у Србији.

16.новембар - Међународни дан толеранције

16 новембар 2022

Толеранција (дефиниција УНЕСЦО) је поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости у нашим културама, наша форма изражавања и начин да  будемо људи. Толеранција  је хармонија у различитостима. То није само морална дужност, то је такође политички и законит захтев. Доследно поштовање људских права, бити толерантан не значи толерисање социјалних неправди или одбацивање или слабљење туђих уверења. То значи бити слободан, чврсто се држати својих уверења  и прихватати да се и други држе својих. То значи прихватање чињенице да људска бића, природно различита у својим наступима, ситуацијама, говору, понашању и и вредностима имају право да живе у миру и да буду какви јесу. Такође значи да се нечија виђења не наметну другима.
Различито не значи лошије већ другачије! Видети различитост значи видети позитивно.

  • 314029371_499396145552974_6876349624494243926_n
  • 314475449_499396392219616_7394526418882483880_n
  • 314579159_499396302219625_3302308552983047639_n
  • 315445676_499396275552961_7483650201546713943_n
  • 315453252_499395672219688_3528282333358467135_n
  • 315474607_499396442219611_4476577060131710338_n
  • 315543245_499396482219607_8544415220875315566_n
  • 315556629_499396218886300_2372251954621466380_n
  • 315734981_499418775550711_6913259493776037155_n
  • 315903002_499396365552952_7124499069946659839_n

Изборна скупштина Црвеног крста Србије

08 новембар 2022

На Изборној скупштини Црвеног крста Србије изабрано је руководство за мандатни период 2022.-2026. година. За председника Управног одбора Црвеног крста Србије изабран је проф. др Драган Радовановић. На првој седници Управног одбора новог сазива за генералног секретара изабран је Љубомир Миладиновић.
Седници скупштине су, поред бројних гостију из целе Србије, присуствовали и др Верица Лазић, специјална изасланица председника Републике Србије, министарка за бригу о породици и демографију проф. др Дарија Кисић и др Јелена Јанковић, помоћница министарке здравља које су и поздравиле присутне. Скупштини су такође присуствовали и Дамјан Радовић из Канцеларије за КиМ и Данијела Недић, помоћница комесарке - Комесаријат за избеглице и миграције Владе Србије.
Изборној седници су присуствовали и драги гости и пријатељи из Црвеног крста Црне Горе председник Митар Вучковић и генерална секретарка Јелена Дубак и Друштва Црвеног крста/крижа Босне и Херцеговине, председник Милојко Грујичић.

  • 313022339_5545184772263840_5827576083872987225_n
  • 313030484_5545184528930531_2679433381862251780_n
  • 313414870_5545184788930505_553201683896398262_n
  • 314349581_5545184852263832_3548695847506805585_n
  • 314564621_5545184525597198_9013374913691668595_n

Јавни час прве помоћи у ОШ Бранислав Нушић

01 новембар 2022

Црвени крст Смедерево у сарадњи са основном сколом "Бранислав Нушић" организовао је јавни час ученицима где је презентовано колико је значајно имати знање о пружању Прве помоћи и на тај начин помоћи некоме. Овом приликом је обухваћено око 100 ученика осмог и шестог разреда.Јавни час одржао је Председник Црвеног крста Смедерево, др Бојан Рајковић. Захваљујемо се свим учесницима.

 

 

  • 311659950_488793806613208_4088729047457413627_n
  • 311687768_488792743279981_5011721530220038726_n
  • 311706702_488793216613267_8126663043726481112_n
  • 311979457_488793573279898_7002477739563809751_n
  • 312026090_488793389946583_373384772905279565_n
  • 312058989_488793466613242_3787904415618866779_n
  • 312267012_488793443279911_7216333543030784342_n
  • 312423321_488793329946589_6701148888665226672_n
  • 312567789_488793553279900_4319137534250653684_n
  • 313007452_488793416613247_7022586382196780647_n
  • 313048106_488793523279903_6182048301204360895_n
  • 313123588_488793173279938_1293596471452441939_n
  • 313404551_488793676613221_268098709559753250_n
  • 313412469_488793089946613_7673396518516075814_n
  • 313413305_488793723279883_3803647909802935165_n
  • 313416817_488793659946556_5224625636217632825_n
  • 313420900_488793869946535_8573183638289048613_n
  • 313439422_488793019946620_2970723584625193466_n
  • 313865781_488793776613211_365947380893199626_n
  • 313905566_488793233279932_3892655759419872802_n
  • 313920058_488793646613224_7679947823832935031_n
  • 313936302_488793359946586_8282244877255331968_n
  • 314022645_488793709946551_6067491997336294834_n
  • 314063122_488793289946593_900794883782974846_n
Страна 1 од 11

Претрага вести